Selo roda – Čigoč

Kao što sam i rekao, par rečenica o Europskom selu roda, Čigoč -u.

Pa evo, mojih dojmova. Kad se ulazi od pravca Jasenovca uz cestu je neko počeo zatrpavati šutom i smećem dio nasipa u kom je neko udubljenje a kad se pogleda prema šumi, mami vas zelena oznaka pješačke šetnice i naravno poželite preći drveni dotrajali mostić preko nekog povećeg kanala. Tako i ja krenuo ali bio sumnjičav pa pogledao ispod tog mostića a ono, greda koja drži taj nogostup otpala i dašćice po kojima vi trebate hodati samo nekim čudom još stoje u zraku!!! Da želim neprijatelju napraviti zamku, tako bihuradio. Ali preko je mali slatki obor iz kojeg vire praščići, na sreću, pedesetak metara dalje je drugi mostić, isto dosta truo ali sam uspio preći.

Prvo sam potražio nastavak te šetnice na koju pokazuje oznaka…nema niti druge oznake niti šetnice. A kada sam konačno došao do obora s praščićima imao sam šta i vidjeti, jedno uginulo u blatu koje su počeli jesti drugi. Ok sad mi je dosta i Lonskog polja i Čigoča, odo u svoj Kopački rit koji je za kategoriju bolje sređen od svega viđenog ovdje do sad. Bar ima dosta dobrih restorana di mogu čestito jesti. Kad sam se već dohvatio restorana, u čigoču nema ništa slično ali ima par obiteljskih gospodarstva. E sad, iako imaju oznaku da nude hranu i prenoćište, ništa se ne razlikuju od bilo koje kuće u recimo Karancu. Di nepoznatom domaćinu pozvonite na vrata i pitate ga dal ima šta za pojest i popit. Nakon što ga iznenadite a on se počeše iza uha i razmisli koliko da vam naplati jer nema niti jelovnika niti cijenika povest će vas do svog dnevnog boravka pa s ukućanima možete probati grah koji su danas kuhali i to platiti u ovisnosti o tome koliko ste mu se svidjeli. Otprilike takva je gastro ponuda u Čigoču i okolo…

Share

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Nužna polja su označena s *